Follow us: Click Like!

January 26, 2019 at 14:24 | Zdravlje

Rakija: Dva-tri gutljaja za bolje varenje

Advertisement

Čašica rakije dnevno dobro deluje na krvne sudove, probavu, protiv bakterija

Istina, još nismo zaštitili tehnologiju proizvodnje, pa mogu da je svojataju i drugi, ali zemlja i podneblje u kome šljive rastu u Srbiji daje našoj rakiji jedinstven ukus.

Zbog toga je ona veoma cenjena i kod nas i u svetu, a za šljivovicom i šljivovom prepečenicom ne zaostaju ni travarice, lozovača…

Dobri poznavaoci voćnih i grožđanih rakija tvrde da su odličnog kvaliteta i dunjevača, kajsijevača, višnjevača, jabukovača i rakija od ribizle koje se proizvode u našoj zemlji.

Mnogi uzimaju jednu čašicu izjutra kao lek za „spaljivanje bakterija“, a koristi se i za izvlačenje temperature, pripremanje obloga, masaže i pripremanje narodnih lekova sa lekovitim biljem.

Može da bude bezbojna, blago obojena ili kao dukat žuta, a za sve rakije važi isto pravilo: ne treba ih piti već samo degustirati, i to kada za to postoji dobar razlog. Na primer, dva-tri gutljaja pred nedeljni ručak aperitivnih rakija koje mogu da zagolicaju želudac, ili uz štrudle, pite, kolače, torte malo dižestivnih, starih, koje pomažu varenje.

Ne treba piti jaka alkoholna pića koja imaju više od 40 volumnih procenata – kaže dr Ninoslav Nikićević, vanredni profesor tehnologija jakih alkoholnih pića Poljoprivrednog fakulteta u Beogradi i jedini doktor nauka i univerzitetski profesor koji je doktorirao na aromatskim komponentama šljive požegače. – Pića jačine 50 i više volumnih procenata štetna su za jetru, želudac, mozak kada se duže vreme uzimaju.

Naš sagovornik kaže da najbolje rakije imaju od 40 do 45 volumnih procenata (16-18 gradi). Ako su jače, alkohol u njima nadjačava sve druge komponente, a slabije mogu da budu i otužne. Recimo, bezbojnu kajsijevaču treba piti kada ima jačinu 43-44, a kada je „obojena“ 42-43 volumna procenta, što je idealna jačina i za višnjevaču i trešnjevaču. Samo šljiva, dunjevača i breskovača mogu da imaju 45 volumnih procenata, a lozovača može da ima i jedan procenat više.

Dobra rakija mora da ima miris, aromu i da bude pitka. Treba da sklizne niz grlo, a ne da ga zapara, da greje u stomaku, a u ustima ostavi ukus voća. Ako se drži u buretu ili bačvi dobiće zlatno žutu boju, a stručnjaci kažu da je najbolje ono koje je napravljeno od hrasta od koga tečnost postane maslinastozelena. U drveni sud na sazrevanje ili starenje nikada ne idu voćne rakije od jagode, maline, kupine, jabuke (ako nije napravljena po kalvados tehnologiji), višnje i trešnje. U bure ide šljivovica, dunjevača, kajsijevača, lozovača.

Kada sipate staru rakiju, ostavite je u čašici par minuta, pre nego što popijete prvi gutljaj. Hemijske veze u starim rakijama su jake, i alkohol ne dozvoljava da miris izbije iz čaše. Ali, ako „odleži“ tri-četiri minuta, osetićete u nozdrvama od kog voća je rakija napravljena i pre nego što je probate – objašnjava naš sagovornik.

Preporuka je i da se flaša iz koje dugo niste sipali neko jako alkoholno piće pre korišćenja nekoliko puta promućka, da se ujednači jačina rakije, jer se zbog stajanja etil alkohol popne gore u tečnosti. Istovremeno će se otkriti talog ako ga ima, a ujednačiće se i mirisne komponente.

Izvor: recipesfromnature.com / www.novosti.rs